Na 41. po redu beogradskom sajmu automobila, aprila 2002. godine, bilo je mnogo uzbuđenja, pošto su premijeru doživeli novi Koral In i Florida In.

Radeći sa Zastavinim stručnjacima u Kragujevcu, francuska kompanija Heuliez je uradila odličan posao u osvežavanju modela, dok je saradnja sa grupacijom PSA Peugeot Citroen osigurala da In L verzije modela Koral i Florida ispune Euro 3 standard o emisiji štetnih gasova.

U prvoj fazi, bilo je dogovoreno da PSA Peugeot Citroen, drugi po veličini evropski proizvođač automobila, Zastavi isporučuje 5.000 motora godišnje.

Najavljujući skori izvoz u Hrvatsku, Makedoniju i Egipat, Miodrag Savićević, direktor Zastava Automobila, govorio je o „strategijskoj konsolidaciji“: ��Zaustavili smo krvarenje.“

„Ovaj proces je bio komplikovan, ali danas smo na pragu nove ere - iako još uvek sve najviše zavisi od nas samih“.

Zbog ugradnje novih motora na koralu su izvršene 123 promene, a na floridi 120. Za oba vozila Zastava od PSA kupuje i po 32 komponente, koje su neophodne za ugradnju drugačijih agregata, a od drugih dobavljača u inostranstvu još po 10 novih delova, među kojima su katalizatori, prečistači vazduha i goriva, neki merni instrumenti za kontrolu rada itd. Značajnu pomoć u „kozmetičkim“ zahvatima na oba vozila Zastavini stručnjaci su dobili od dizajnerske firme Heuliez, koja je pre tri godine Beogradu obelodanila da s kragujevačkom fabrikom inteziriva saradnju na osavremenjavanju postojećih i „crtanju“ novih automobila.

Zastava ima još nekoliko iznenađenja, pored modela Koral In/In L i Florida In/In L. Reč je o tri koncepta: novom automobilu u B segmentu, kao i Floridi u sedan i karavan verziji.

Planirani adut za B segment baziran je na modelu Koral, sa predviđenom cenom od oko 4.000 evra. Za njega su planirani motori od 1.3 litra sa 65-75 KS i 1.4 litra sa 75-95 KS, oba sa elektronskim ubrizgavanjem.

Florida sedan je koristila platformu, vrata i krov serijske verzije, ali je izgled bio uspešno obnovljen i to tako da podseća na „tristaća“ iz šezdesetih godina. Tu je svoje mesto našla i nova instrument tabla, dok su upravljač i prednja sedišta bili podesivi po visini. čule su se i nezvanične informacije o ceni od oko 6.000 evra.

Florida karavan dužine 4.24 metra, ima prtljažnik od 760 litra koji može da se uveća i do 1.530 litara obaranjem zadnjih sedišta. Prednje oslanjanje je spušteno radi bolje stabilnosti, dok su na felne od 14 inča montirani pneumatici dimenzija 175/60.

Da su se ostvarila obećanja Vlade o finansijskoj injekciji, ovi koncepti bi stigli i do serijske proizvodnje, a pridružio bi im se i četvrti, razvijen u Somboru, u filijali Zastava Specijalni Automobili. Reč je o dostavnjaku razvijenom na bazi modela Florida Poly sa planiranom cenom od 6.000 evra, pri čemu bi mu motore pozajmio koncept Koral.

Pošto je očekivana investicija izostala, koncepti se nisu nikada stigli na ulice, ali je Zastavin dizajnerski studio nastavio da radi, pokazujući sve svoje mogućnosti.

Poučno je znati i da je celu godinu pre nego što se pojavio koncept Fiat Trepiuno, na osnovu kojeg je kasnije nastao novi Fiat 500, Zastava već razvijala naslednika popularnog „fiće“. Istovremeno je razvijan i sportski kupe, pošto su glavni čovek dizajna, Miroslav Jeremić, i inženjer Goran Krstić nastavili da planiraju buduće „Zastavine“ modele.



Na samom svom početku obećavajuća, 2002. se pokazala kao jedna od najuspešnijih godina u poslednje vreme. Zastava je čak privukla i pažnju Malkoma Briklina, čoveka koji je bio ključni igrač pri nekadašnjem izvozu u Ameriku.

Na jesenjem sastanku sa srpskom Vladom i predstavnicima Zastave, Briklin je najavio da će u drugoj polovini 2003. godine ponovo započeti uvoz Zastavinih vozila u Ameriku, ovog puta pod brendom ZMW (Zastava Motor Works), preko svoje kompanije NUCARCO. Planirana cena je kretala od 5.000 do 9.000 dolara u zavisnosti od modela.

U to vreme, najjeftiniji automobili na američkom tržištu bili su Daewoo Lanos ($9.694), Hyundai Accent ($9.494), Kia Rio ($9.590) i Toyota Yaris ($10.480). Chevrolet Cavalier je isto spadao u tu grupu, sa baznom cenom od $14.400 na koju ide popust od 3.000 dolara. Prosečna cena novog vozila u SAD tada je bila 26.670, a polovnog 13.542 dolara.

Prema ugovoru, NUCARCO je trebalo da investira najmanje 150 miliona dolara u Zastavu u toku tri naredne godine. Iza zajednički poduhvata ZMW stajali su investitori vođeni kompanijom Kaupthing Securities Inc. iz Njujorka, filijalom Islandske Kaupthing banke. Planirano je da se se mesečna proizvodnja podigne za osam puta, na 10.000 vozila u periodu od tri godine. Tako bi u roku od pet godina godišnja proizvodnja mogla da dostigne 220.000 jedinica, što bi bio rekordan nivo još od osamdesetih godina.

Broj zaposlenih koji će uzeti učešća u ovom poduhvatu trebalo je da poraste sa 4.500 na 9.000 tokom narednih pet godina.

Planirano je da NUCARCO dobije 80% vlasništva nad kompanijom ZMW, dok bi grupacija Zastava Vozila uzela samo 20%, ali zauzvrat ne mora da ulaže novac, već da obezbeđuje automobile i proizvodne kapacitete.

Briklin je preko svoje novoosnovane kompanije 1968. uspostavio dilersku mrežu za Subaru na američkom tržištu. Istu kompaniju, koju je 20 godina kasnije kupila grupacija Fuji Heavy Industries (u čijem je vlasništvu Subaru), napustio je već 1971. godine.

Svoju drugu firmu, koja je u Americi prodala preko 120.000 „jugića“, prodao je 1988. za više od 15 miliona dolara. Takođe je poznat i po kreiranju i finansiranju proizvodnje vozila pod imenom Bricklin SV-1, automobila sa „galeb“ vratima sličnom Deloreanu, poznatom iz filma Povratak u budućnost. Osnovao je i kompaniju Electric Bicycle Co. sada već davne 1995. godine. Poslednja dva poslovna poduhvata nisu urodila uspehom, ali su svakako bila vrlo interesantna.

„Ovo će biti prvi put u poslednjoj deceniji da neko može da kupi nov automobil sa garancijom po ceni manjoj od polovine cene sledećeg najjeftinijeg automobila na listi“, tvrdio je Briklin, optimistično predviđajući da je moguće prodati 60.000 vozila već prve godine. Najavljivao je i četiri modela: sa dvoja i četvora vrata, kabriolet i pickup.

„Poslednji put kada smo radili ovo, Yugoslaviju je zadesio građanski rat, ali sada se stabilizovala. Ja sam spreman da odem tamo i pokušam stvari koje drugi ljudi ne žele“.

Ugovor je trebalo da bude potpisan 01. marta 2003. godine.


Zastava Jugo-Sport je najveće uspehe u 2002. postigla na javnim, državnim, tenderima. Isporučila je za potrebe Vlade Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) 25 vozila iz kragujevačke fabrike, a među njenim kupcima su i Savezna uprava carina (www.fcs.yu), Nacionalni park Djerdap (www.npdjerdap.com), Institut za medunarodna pitanja iz Atine i druge institucije koje automobile kupuju putem javnih tendera.

Ova poslovna jedinica „Zastave Automobili“ ima samo 17 zaposlenih i pored prodaje bavi se servisiranjem i održavanjem, kao i pripremama vozila za sportska takmičenja. U „Jugo-sportu“ su realizovani i specijalni zahtevi kupaca „jugo-kabrioleta“ koji su isporučeni na Kipar, u Francusku i Italiju. „Zastava Jugo-sport“ je, inače, prodala u 2001. godini 360 automobila.


Tokom 2002. država je u Zastavu uložila više od jedne i po milijarde dinara. Oko 780 miliona dinara bilo je namenjeno isplati otpremnina za 2.000 radnika, dok je još 730 miliona rezervisano za plaćanje 45% od pune plate za 6.972 radnika koji odlaze na prinudni odmor i ulaze u program Zastava zapošljavanje i obrazovanje.

Iz Zastave je stigao izveštaj da je prosečna mesečna prodaja dostigla najviši nivo za poslednjih deset godina sa više od 1.240 vozila. U septembru je zauzet i vrlo visok tržišni udeo od 60% u odnosu na samo 10% tokom 2001. godine.

Kao razlozi za uspešnije poslovanje mogu se navesti podrška države, novi modeli, novi marketinški pristup i povoljniji uslovi za kupce, pri čemu su firme privučene beskamatnim finansiranjem (sa grejs periodom od četiri meseca) i produženom garancijom.

Tokom 2002. godine, u Kragujevcu je proizvedeno 11.100 automobila, što je znatno manje od 18.000 koliko je bilo planirano. Iako su ostvareni rezultati razočarali, treba imati u vidu da je proizvodnja ipak bila veća za 48% u odnosu na 2001. godinu. Pritom su svi proizvedeni automobili prodati pre kraja godine, dok je 1.200 komada izvezeno - takođe prilično manje od 6.000 planiranih, ali opravdanje leži u tome što su „Pežoovi“ motori počeli da se ugrađuju tek od oktobra.

Za 2003. godinu postavljen je izvozni plan od 7.000 i ukupna proizvodnja od 25.000 vozila.