Sa zadnjim pogonom, disk kočnicama na svim točkovima i do 72 konjske snage, elegantni „tristać“ je postao omiljeni jugoslovenski auto iz više klase.

Zastava 1300, poznatija kao „tristać“, proizvodila se od 1961. do tačno 20. decembra 1979. godine. Nove vlasnike je našlo 201.160 primeraka u verzijama sa motorima od 1.3 i 1.5 litara. čak i danas, mnogi u bivšoj Jugoslaviji misle da je 1300 najbolje „Zastavino“ vozilo svih vremena – zovu ga jugoslovenski Mercedes.

Tristać je svakako privlačio pažnju; pre svega jer je, neosporno, bio lep, elegantan automobil. Slobodno se može reći da je stil „tristaća“ bio prilično konzervativan, što mu nikako nije bila mana, naprotiv.

Auto je bio prava tehnička bombona, pošto je na testovima redovno pobeđivao BMW 1500. časopis „Auto Motor und Sport“ proglasio ga je „trenutno najboljom sportskom limuzinom u klasi“.

Modeli 1300 (milletrecciento na italijanskom) i 1500, čiji su dizajneri očigledno našli inspiraciju u američkoj limuzini Chevrolet Corvair, bili su zastavini porodični automobili za šezdesete i sedamdesete.

Koristili su napred uzdužno postavljen motor koji je pokretao zadnje točkove, preko četverostepenog menjača.

Motori od 1,295 ccm i 1,481 ccm u stvari su bili dve verzije jednog agregata različitog prečnika cilindra (72 i 77 mm).

Motor u 1300 razvijao je 65 KS pri 5.200 o/min, a u 1500 ne mnogo više - 72 KS pri 5.200 o/min, ali je mogao da postigne maksimalnu brzinu od 155 km/h.

Sedamdesetih godina, Zastava je podigla nivo opreme i dodala u ponudu DeLuxe i 1300E verzije.

Platforma od 1300/1500 bila je korišćena i za Polski-Fiat 125p, koji je sklapala poljska kompanija FSO od „Zastavinih“ komponenti. Konkretnije, 125p je nastao kombinovanjem karoserije modela Fiat 125 sa mehanikom (motori, menjači i oslanjanje) od 1300 i 1500.