Prva od šest automatizovanih linija za proizvodnju Zastave 10 instalirana je 11. januara, a ostatak je trebalo da bude funkcionalan do maja. Međutim, u martu je Zoran Bogdanović, direktor preduzeća „Zastava auto“, objavio da je infrastruktura spremna, te da je završena instalacija opreme uz pomoć Italijana.

U junu je iz hale izašao prvi automobil, a već u oktobru je najstariji britanski magazin Autocar pohvalio ovu proizvodnu liniju kao najmoderniju u regionu.

Bogdanović je izrazio uverenje da će kvalitet vozila proizvedenih u Kragujevcu biti „čak i bolji od primeraka proizvedenih u Italiji“, jer je oprema instalirana u Kragujevcu savremenija od one u italijanskim proizvodnim pogonima. Inače, novi alati, kupljeni od kompanije Comau, omogućavaju da se svakih pet minuta završi po jedna Zastava 10. Mesečna proizvodnja trebalo je da dostigne 400 vozila do kraja godine.

Prema rečima predsednika Upravnog odbora „Zastava vozila“ Miodraga Savićevića, u decembru će se sa predstavnicima „Fijata“ nastaviti pregovori o preuzimanju proizvodnje još dva vozila. Reč je o „Fijatu“ Doblo, koji će, po istom principu kao i Punto, u Kragujevac stići na proleće naredne godine, i još jednom potpuno novom modelu narodnog, jeftinog automobila, čija bi proizvodnja mogla da započne u Zastavi 2009. godine.

„Doblo je konkurent „Dačiji“ Logan MCV, a namenjen je velikim porodicama ili ljudima koji se bave malim biznisom. Već se proizvodi u Italiji i Turskoj, mada je kod nas malo poznat. Sklapaće se u Zastavi sa oznakom „Fijata“, ali se u perspektivi planira dobijanje licence i preuzimanje kompletne proizvodnje“, izjavio je za „Blic“ Miodrag Savićević.

Pravi hit je trebalo da bude drugi automobil iz „Fijatove“ porodice, prostran i jednostavan, sa cenom od oko 5.000 evra i planiranim početkom proizvodnje za dve godine u Brazilu, Turskoj i Izraelu - Zastava tu dolazi kao četvrta fabrika. Sklapanje bi se odvijalo bez državnih dotacija, sa minimalnom serijom od 50.000 vozila godišnje ukoliko se želi rentabilnost.

Bogdanović je dodao da je u januaru 2007. prodaja modela Zastava 10 iznosila 200, a u februaru 157 jedinica.


U januaru 2007. japanska kompanija Sojitz pokazala je interesovanje za modernizaciju „Zastavinih“ modela „Nisanovom“ tehnologijom i direktnim ulaganjem u fabriku.

Kako je za Blic izjavio glavni i odgovorni urednik „Zastavinog“ službenog sajta, Dragan Radojević, predstavnik japanske kompanije Takaši Koneko zatražio je kontakt sa odgovornim ljudima u Zastavi pre svega zbog „modernizovanja modela Florida, kako bi se ona prodavala na tržištima Bliskog i Srednjeg Istoka i Afrike uz domaći Punto“. Sojitz je, inače, na ovaj način već unapredio proizvodnju vozila u Iranu.

Japanci su u svom pisanom obraćanju zatražili i da Zastava pošalje studiju o perspektivama poslovnog ulaganja, što je bio nagoveštaj da ova firma može postati i dugo očekivani „strateški“ partner koji će srpsku automobilsku industriju izvući iz finansijskih problema.

Za razvoj kompletno novog modela automobila u Zastavi potrebno je 1,2 milijarde evra, a taj novac ni kragujevačka fabrika ni država nemaju. Da bi fabrika automobila opstala, a sa njom i 100.000 radnika iz cele Srbije, mora godišnje da proda najmanje 50.000 vozila.

U martu 2007, korporacija iz Japana, koja u pregovorima sa potencijalnim partnerima širom sveta zastupa kompanije Nissan, Suzuki, Mitsubishi, Subaru i Isuzu, kao i južnokorejski Hyundai, već duže pregovara sa poslovodstvom „Zastava vozila“ o uspostavljanju poslovne saradnje. Ti razgovori su u fazu ozbiljnijih pregovora ušli nedavno, prilikom posete privredne delegacije Kragujevca i „Zastave“ Indiji, gde japanska korporacija ima jedno od svojih sedišta.

Prema informacijama sa preliminarnih pregovora u Indiji, japanske kompanije spremne su da u Kragujevcu otpočnu sklapanje jednog od svojih najnovijih modela automobila po japanskoj tehnologiji, što, procenjuju u „Zastavi“, ne bi iziskivalo prevelika ulaganja u pogone i opremu Fabrike automobila. Tim pre što se pogoni Fabrike automobila već opremaju italijanskom, belgijskom i nemačkom opremom za proizvodnju „Zastave 10“, na kojoj, međutim, ističu stručnjaci, mogu da se sklapaju i drugi modeli automobila najnovije generacije.

Japanske kompanije spremne su da obezbede i tržište za automobile sklopljene u Kragujevcu.


Direktori i predsednici sindikata devet preduzeća automobilske i kamionske industrije Srbije zatražili su početkom 2007. da se privatizacija tih preduzeća sprovede kroz strateško partnerstvo, a subvencije zadrže dok ne budu tehnološki ojačana da mogu svojim prozvodima nastupiti na svetskom tržištu.

Pomenuti zahtev, između ostalih, uputili su predstavnici preduzeća „Zastava automobili“, „Zastava kamioni“ i „21. oktobar“ iz Kragujevca, FAP iz Priboja, „Fabrike specijalnih automobila“ iz Sombora, DMB-FAM iz Beograda, „Petar Drapšin“ iz Mladenovca i „Motins“ iz Novog Sada.

Ocenjujući da država ne pokazuje ozbiljno interesovanje da se te fabrike vrate u nekadašnje okvire, predstavnici sindikata i poslovodstva jedinstveni su u zahtevima da se zaustavi otpuštanje zaposlenih, odnosno da ono bude kontrolisano i dobrovoljno, kao i da ta industrija nađe mesto u Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja.


Za mart je zakazan početak proizvodnje prve serijske „Zastave“ sa dizel motorom, a na sajmu automobila u Beogradu predstavljena je proizvodna verzija modela Florida In sa modernim dizel agregatom koji ispunjava Euro IV standarde.

U ovaj automobil ugrađen je motor poreklom iz grupacije PSA Peugeot Citroen - reč je o četverocilindarskom agregatu sa common rail sistemom ubrizgavanjem i turbo punjačem, a njegovom razvoju je učestvovao u Ford. Osim u modele ove dve marke („Citroene“ C1, C2, C3, Peugeot 107, 1007, 206, 207, Ford Fiesta i Fusion), ugrađuje se i u „Mazdu 2“ i u „Tojotu Aygo“ (u „Citroenu C1“ i „Pežou“ 107 „prigušen“ je na 54 KS).

Neophodne pripreme za početak proizvodnje privode se kraju u Institutu za automobile, naučno-razvojnoj ustanovi kragujevačkog proizvođača, zaduženoj da brine za budućnost. U toku su verifikaciona ispitivanja u „Pežou“, kao i u „Bošu“, koji je isporučilac sistema ubrizgavanja dizel goriva.

S obzirom na dosadašnje rezultate ispitivanja i kontakte sa proizvođačima, Andrija Savčić, rukovodilac projekta „Florida dizel“ u Institutu za automobile, veruje da je to samo formalnost, a ističe i da je pripremljena sva dokumentacija neophodna za serijsku proizvodnju.

„Ovo je potpuno novi projekat u motorizaciji „Zastavinog“ programa, jer se prvi put u serijskoj proizvodnji pojavljuje vozilo marke „Zastava“ sa dizel motorom. Bilo je potrebno da adaptiramo vozilo, prilagodimo ga novom, savremenom motoru i novom načinu vešanja pogonskog agregata, novom rešenju komande spojnice, električne pedale gasa, fleksibilne komande menjača, nove linije napajanja gorivom, kao i nizu drugih izmena“, objašnjava Savčić.

On je kategoričan da su testovi potvrdili da će novi motor biti uspešan na „Floridi“, kao i da će omogućiti željene performanse. Motor je moderan i odličnih karakteristika, komanda kvačila je hidraulična, za razliku od klasičnog rešenja sa sajlama, dok je komanda menjača fleksibilna, sa dve sajle, za razliku od položnih komandi. Elektronska pedala ukazuje da nema direktne veze između pedale gasa i motora, već računar motora elektronskim putem dobija informaciju o pritiskanju papučice gasa.

Vozilo je opremljeno i sistemom zaštite od krađe, takozvanim imobilajzerom, odnosno kodiranim ključem. Još jedna karakteristika novog modela je informatička komunikaciona električna mreža, što je moderan koncept, bitan za vozila sa mnogo inteligentnih upravljačkih sistema.

„Pošto koristimo standardan kompjuter iz „Pežoa“, morali smo da razvijemo odgovarajuću elektroniku, koja obezeđuje to mrežno okruženje i uspeli smo da kompjuter motora integrišemo u naše vozilo. To je potpuno po konceptu savremenih vozila, prvi put kod nas. Ovo mrežno okruženje obuhvata računar motora, module imobilajzera, instrument-tablu, odnosno set instrumenata i pokazivača na instrument satu. Takođe, za ugradnju pojedinačnih sklopova u vozilo, bilo je potrebno prilagoditi karoseriju, motorski prostor i prostor oko instrument table. To nisu radikalne izmene, ali ih ima dosta“, ističe Savčić.

Cena će biti formirana tek kad otpočne serijska proizvodnja, ali je dizelaš uvek nešto skuplji od benzinca. Međutim, isplativ je, naročito za vozače koji mogo putuju.


U aprilu 2007, Zastava i General Motors su obelodanili svoje pregovore o uspostavljanju saradnje. Preliminarni dogovor je podrazumevao sklapanje „Opelovih“ automobila u pogonima u Kragujevcu, da bi nakon prve faze Zastava počela i proizvodnju pojedinih modela.

U saopštenju je istaknuto da saradnja sa „Dženeral Motorsom“ ne znači kupovinu licence, kao što je to bio slučaj sa „Fijatom“, već da će Zastava proizvoditi vozila sa „Opelovim“ znakom. Prema izjavama „Zastavinih“ zvaničnika, čekalo se odobrenje aranžmana od strane Vlade, što je podrazumevalo i bescarinski uvoz određenog broja „Opelovih“ automobila pre aktiviranja proizvodnih traka u Kragujevcu.

Nadležno ministarstvo je ovim povodom informisalo javnost da će Vlada verovatno podržati novi poslovni aranžman, uz smanjenje subvencija „Zastavi“.


U junu počinje proizvodnja „Zastave 10“ po licenci kupljenoj od Fiata, čime je Zastava dobila mogućnost da sama, ili uz pomoć kooperanata iz Srbije, proizvodi delove za novi automobil. U kragujevačkoj fabrici automobila roboti su 4. juna 2007. sastavili prvu karoseriju.

Nove linije, u koje je uloženo 14,7 miliona evra, do kraja meseca će proizvesti prvu probnu seriju od 96 automobila, a Zoran Bogdanović, direktor preduzeća Zastava auto, kaže da će se u julu proizvodnja povećati na 192, dok će već u avgustu sa nove montažne trake sići 400 „desetki“.

Na ovom poslu, koji označava novi početak domaće automobilske industrije, biće angažovano 240 najboljih radnika iz sadašnje fabrike automobila.

Preuzimanje montaže „Punta“ se pokazalo kao pun pogodak, jer je „taj automobil i dalje tražen u Evropi, pa je Fijat njegovu proizvodnju, koja je trebalo da se obustavi 2006. godine, produžio do 2010. godine,“ kaže Bogdanović.

„U opremu za sklapanje karoserije uložili smo četiri miliona eura. Deo je iz „Fijata“, koji je potpuno obnovljen i repariran, dok je glavna linija potpuno nova, iz italijanske firme Komau, i potpuno robotizovana. Reč je o najmodernijoj tehnologiji, kakvu koristi i Mercedes. Svakih pet minuta će iz Zastave izlaziti po jedan domaći Punto“.

Da će kvalitet domaćeg „Punta“ biti besprekoran garantuje i oprema kupljena od nemačkog Cajsa, koju u jugoistočnoj Evropi još uvek niko nema. Ona će, kako kažu inženjeri iz Zastave, digitalnom tehnologijom meriti dimenzije i geometriju svih sklopova i ukazivati na sitnije greške.

Montirana je i američka mašina za kontrolisanje točkova, farova, elektronike i voznih karakteristika automobila, koja ima deset kamera i lasera.

Do sada je 80 firmi iz Srbije pokazalo interesovanje da pravi delove za domaći „punto“.

U isto vreme, hrvatski preduzetnici su sami došli u „Zastavu“ i već su na pragu saradnje. Privredna delegacija Hrvatske je 28. maj 2007. bila u poseti „Zastavi“, gde im je predstavljen projekat „Zastava 10“.

Pre svega, nekadašnja Jugoplastika, danas Plastik iz Solina proizvodiće instrument-table, spojlere, branike, krov i bočne stranice. Tu je i Munja iz Zagreba koja će isporučivati akumulatore, dok je izvesno da će Lipik praviti sva stakla. Od domaćih proizvođača, tu je, za sada, samo Poliester iz Priboja.

U prva tri meseca Zastava 10 će se sklapati od delova iz Italije, a od jeseni bi trebalo da se ugrađuju i delovi proizvedeni u firmama iz regiona, pre svega iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i u slovenačkim kompanijama, i to u onim koje su se kupovinom „Zastavinih“ firmi („Tapacirnice“, „Livnice“, „Alatnice“ ...), ili izgradnjom sopstvenih pogona (TPV iz Novog Mesta), vec pozicionirale na srpskom tržištu.

Među firmama iz Hrvatske koje su zainteresovane za uključivanje u proizvodnju „Zastave 10“ su, između ostalih, i fabrika akumulatora „Munja“ iz Zagreba, Alatnica „đuro đakovic“, „Rade Končar“, AD „Plastik“ iz Solina, „DIV“ iz Samobora, zagrebačka „Deloda“, Supra iz Osijeka i druge.

„Sa Fijatom pregovaramo o proširenju tržišta na kojem ćemo prodavati naša vozila“, kažu u Zastavi.

„Do sada je dogovoreno da pokrivamo Hrvatsku, Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju, Bugarsku, Rumuniju i Albaniju. U Srbiji ne može da se proda više od šest hiljada „Zastava 10“ godišnje, a na našoj liniji može da se napravi mesečno 800 vozila. Ako dobijemo dozvolu da je prodajemo i van regiona, proizvodićemo i 20 hiljada godišnje“.

Od potpisavanja ugovora sa kompanijom Fiat pre dve godine, Zastava je u neprestanoj potrazi za kooperantima, sposobnim da se uključe u proizvodnju „Zastave 10“.

Početak proizvodnje „desetke“ u Kragujevcu je velika šansa za srpsku privredu, naročito za mala i srednja preduzeća. Svaki potencijalni kooperant bi u nabavku opreme za proizvodnju delova morao da investira najmanje oko 500.000 EUR, a to je veliki novac. Privrednicima ostaje da se za kredite obrate Fondu za razvoj, a kvalitet proizvodnje svakog dela mora da potvrdi i italijanski partner.


U junu je najavljeno da su najnoviji pregovori između poslovodstva Zastave i „Fijata“ rezultirali odlukom da se Zastava 10, osim u balkanske zemlje, izvozi i na rusko tržište.

Dogovor je postignut i pored odluke kompanije Fiat da ovaj model u svojim pogonima proizvodi do 2010. godine, a glavni aduti „Zastave“ bili su povoljni izvozni preferencijali između Srbije i Rusije.

Ambicije „Zastave“ su da, osim balkanskog tržišta koje pokriva oko 50 miliona stanovnika, pokrije i ceo Istočni blok. Pored ruskog, Zastava razmišlja i o ukrajinskom tržištu, gde se godišnje proda oko pola miliona novih automobila.


Generalni direktor Grupe „Zastava vozila”, Zoran Radojević, izjavio je 3. jula da je najavljena privatizacija dočekana sa olakšanjem.

„Već je izvesno da ćemo svoj asortman proširiti,” rekao je Radojević.

„Pregovaramo sa Dženeral Motorsom o proizvodnji jednog njihovog modela u Kragujevcu. Strategija „Zastave“ je da u 2008. godini dobije još jedan model na istom principu kao sa „Fijatom“, ali model koji ne bi bio konkurentan „Zastavi 10“, dok 2009. godine očekujemo još jedno potpuno novo vozilo.“

„Tek sa dobrom privatizacijom Zastava na pravi način moze da zakorači na svetsko tržište.“

„Naša želja je da kupac bude neki afirmisani proizvođač automobila.“

„Verujemo da su velike šanse da privatizacija uspe, a mi ćemo do decembra pripremiti adekvatnu tendersku dokumentaciju“.

Zastava je 19. jula potpisala sa američkim „Dženeral Motorsom“ potpisala ugovor o proizvodnji modela Opel Astra Classic II, sa planiranim početkom u trećem kvartalu 2008. godine, kako kaže direktor marketinga i prodaje „Dženeral Motorsa“ za Centralnu i Istočnu Evropu, Dankan Aldred.

„Vlada je dozvolila da se bez carine uveze 8.300 vozila, od kojih 3.300 do kraja ove godine i 5.000 u 2008. godini“, kazao je Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i naglasio da će cena osnovne verzije tog automobila biti 10.800 evra sa PDV-om, umesto dosadašnjih 13.250 evra.

U pres sali Vlade Srbije, potpredsednik Vlade Srbije Božidar đelić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, ministar trgovine i usluga gospodin Predrag Bubalo, Zoran Radojević, generalni direktor Grupe Zastava Vozila iz Kragujevca, Srbija i Duncan Aldred, direktor prodaje, marketinga i postprodaje „Dženeral Motorsa“ za Centralnu i Istočnu Evropu sastali su se zbog objave o potpisivanju ugovora za sklapanje modela Opel Astra Classic u Srbiji. Planirano je da se kapacitet postepeno uvećava kako bi do 2012. godine dostigao godišnju proizvodnju od 10.000 vozila.

„Odluka „Dženeral Motorsa“ da proizvodi „Astru Classic“ u Kragujevcu šalje pozitivan signal i našoj ekonomiji, kao i drugim stranim investitorima“, izjavio je Zoran Radojević, generalni direktor Grupa Zastava Vozila.

„Ovaj ugovor pomoći će nam da još brže razvijemo poslovanje Opel-a u Srbiji“, optimističan je bio i Chris J. Lacey, izvršni direktor General Motors-a za centralnu i istočnu Evropu.

Zoran Stošić, direktor firme Zastava Agem, firme osnovane da bi sproveo ugovor sa General Motorsom izjavio je da će kupcima na raspolaganju biti tri verzije karoserije - sa četvoro i petoro vrata i karavan.

Dodao je i da će deo sredstava za montažu biti obezbeđen od prodaje vozila u Srbiji, ali iznos provizije za Zastavu po prodatoj jedinici nije preciziran, jer se navodno radi o poslovnoj tajni.

U ponudi će biti tri motora. Najslabiji benzinac, zapremine 1.400 ccm razvija 90 konjskih snaga. Astra pokretana ovim motorom dostupna je po ceni od samo 10.800 evra. Sledeći benzinac zapremine 1.600 ccm razvija 103 KS, dok dizelaš isporučuje 80 KS iz svojih 1.7 litara radne zapremine.

Ugovorom, koji važi do 2012. goodine, planirana je proizvodnja 30.500 „Opelovih“ vozila. Nakon Astre Classic II na red će doći i drugi modeli, pri čemu treba reći da Astra III ima 70% identičnih komponenti sa „Astrom“ II.

Dženeral Motors je svetski lider u proizvodnji automobila, a po prodaji vodi već 76 godina. Zapošljava 284.000 ljudi širom sveta, pri čemu je neto obrt kompanije 2006. godine bio preko 270 milijardi dolara.

Sredinom jula 2007. Zastava je dobila odobrenje Agencije za privatizaciju za stavljanje određenih objekata pod hipoteku, kako bi dobila bankarske garancije za saradnju sa GM-om, potvrdio je direktor Grupe Zastava Automobile, Zoran Radojević.


Od početka avgusta do 24. septembra kupcima je isporučeno oko 700 automobila, dok će preostalih 600 biti predato u toku oktobra.

U kragujevačkoj fabrici boravi „Opelova“ tehnička ekipa, koja sa stručnjačima „Zastave“ radi na pripremama za proizvodnju „Astre“ u Kragujevcu.

„Ocene tehničkog tima su da je u „Zastavi“ ostvaren značajan tehnološki napredak po pitanju opreme za proizvodnju modernih automobila“, rekao je direktor firme Zastava Agem Zoran Stošić i podsetio da se montažna traka u postojećoj modernizovanoj liniji za sklapanje „Zastave 10“ može koristiti i za montiranje „Astre“ Classic II.


Generalni direktor „Grupe Zastava Vozila“ Zoran Radojević izjavio je početkom avgusta da će uskoro biti rasprodat ceo kontingent od 7.200 automobila „Zastava 10“ uvezenih iz Italije, navodeći da dobra prodaja tog vozila potvrđuje da je kragujevačka fabrika izabrala dobar model za proizvodnju u svojim pogonima.

„Prodaja „desetke“ ide veoma dobro. Mi smo sada na prvom mestu po prodaji automobila „B klase“ u Srbiji i ovih dana ćemo prodati svih 7.200 uvezenih „Punta“. To znači da smo izabrali pravi model“, izjavio je Radojević kragujevačkom nedeljniku Svetlost.

Radojević je rekao da su finansijski efekti novog ugovora sa italijanskim „Fijatom“ veoma dobri. U 2006. godini Zastava auto je imala dobit od 96 miliona dinara.

„Ove godine će se profit zadržati na istom nivou ili poboljšati. Do kraja godine očekujem da će biti prodato 3.000 „desetki“, izjavio je Radojević.

Prema njegovim rečima, Zastava Automobili se ozbiljno priprema za privatizaciju i očekuje da „za strateškog partnera dobije nekog od afirmisanih proizvođača automobila“.


Proizvodnjom dva nova modela, Zastava iz socijalnog polako prelazi u razvojni program, ali će se o kompletnom oporavku fabrici moći govoriti tek kada u svojim pogonima počne proizvodnju potpuno novog modela, rekao je generalni direktor Radojević. Plan je da novi program polako potiskuje stari.

„Da bi se to i ostvarilo, potrebno je da se u tenderskoj dokumentaciji, čija je izrada u toku, jasno definiše da fabrika automobila u naredne dve godine mora da počne sa proizvodnjom novog automobila - atraktivnog za balkansko, ali i za evropsko tržište“.

„Sa montažom nove kompjuterizovane linije, na kojoj će se proizvoditi „Zastava 10“ i Opel „Astra“, Zastava se osposobila za saradnju sa skoro svim poznatim svetskim proizvođačima automobila“.

Direktor se nada da će strateški partner „Zastave“ postati poznati svetski prizvođač automobila, koji će ispoštovati potpisane ugovore sa „Fijatom“ i „Dženeral motorsom“.

„U tom slučaju postali bismo deo te velike kompanije i u „Zastavi“ bismo sa relativno malim investicijama mogli da počnemo sa proizvodnjom novih modela. Svaka druga varijanta bila bi lošija za Zastavu“, ukazao je on.

„I pored tih ugovora koji „Zastavu“ čine daleko atraktivnijom, naša strategija je da se montažne trake za dve godine uposle punim kapacitetima - proizvodnjom jeftinog vozila, koje bi se proizvodilo u 120.000 primeraka godišnje“.

„Vlada Srbije nam je pomogla da opstanemo i siguran sam da će biti uz nas i dalje. Uz njihovu pomoć ćemo poslati pozive na adrese svih svetskih kompanija koje proizvode automobile da dođu i vide kako naši ljudi brzo savlađuju najsavremeniju tehnologiju“.

„Zastava Auto“ i firma J&C Company sa Kosova potpisali su 27. avgusta 2007. ugovor o prodaji 1.200 automobila Zastava 10 na tržištima Kosova, Albanije i zapadne Makedonije.

Ugovor su potpisali direktor „Zastave Auto“ Zoran Bogdanović i vlasnik firme J&C company, a Zastava će, od svakog prodatog automobila na Kosovu, Albaniji i zapadnoj Makedoniji imati dobit od oko 6.500 EUR.


U septembru je Mlađan Dinkić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, potvrdio da će tender za prodaju „Zastava automobila“ biti raspisan u decembru, jer je pet svetskih kompanija već zainteresovano za kupovinu kragujevačke fabrike. Prema njegovim rečima, to su Ford, General Motors, Fiat, kao i firme iz Indije i Kine.

Kako je izjavio generalni direktor „Grupe Zastava Vozila“, Zoran Radojević, napravljen je projekat po kojem bi kupac trebalo da instalira modernu tehnologiju i da kapacitete za proizvodnju podigne na 120.000 do 150.000 automobila godišnje.

„Planirali smo da minimalna ulaganja treba da budu 151 milion evra EUR, ali ona mogu da dostignu i nekoliko puta veću sumu. Investicija bi trajala dve godine i za to vreme bi, postepeno, posao u novoj fabrici dobilo još 5.000 radnika. Kod izbora kupca presudno će biti to da bude afirmisan proizvođač automobila. Sledi se princip iz škole - druži se sa dobrim đacima i budi takav da oni hoće da se druže sa tobom“, rekao je Radojević, koji je duboko ubeđen u uspeh tendera.

Na prodaji će se u paketu naći „Zastava Automobili“ u celini. To znači da će potencijalnom kupcu biti ponuđena „Karoserija“, „Montaža“, „Lakirnica“, „Preseraj“, „Mehanička obrada“, Institut za automobile, i „Zastava Auto“.


Od januara do septembra 2007. Zastava je prodala najviše vozila u Srbiji - 9.812 i nalazi se ispred „Opela“ koji je ovdašnjem tržištu plasirao 2.769 vozila.

Prodajom 478 „Korala In“ u septembru taj model i dalje ostaje najprodavaniji na srpskom tržištu. Iza „Korala In“ je Opel Astra Classic II (381), a na trećem mestu je „Skala 55“ (313), dok je „Zastava 10“ četvrta (260).


Za privatizaciju Fabrike automobila Zastava zainteresovana je i austrijska kompanija Steyr Puch, koja se ne bavi proizvodnjom, već sklapanjem automobila poznatih svetskih marki.

Austrijanci su boravili krajem oktobra u „Zastavi“, gde su se upoznali sa potencijalima kragujevačke fabrike, a potom su sa nadležnima u Ministarstvu ekonomije razgovarali o predstojećoj privatizaciji te firme.

U „Zastavi“, u kojoj se uveliko kompletira tenderska dokumentacija za privatizaciju, kažu da interesovanje potencijalnog austrijskog partnera nikako ne treba zanemarivati, ali da ipak smatraju da je Opel potencijalno najbliži strateškom partnerstvu sa Zastavom. S tim u vezi, navode i mogućnost da Opel u dogledno vreme počne sa izmeštanjem opreme za proizvodnju „Astre“ iz svoje fabrike u Poljskoj u Kragujevac.


Preduzeća Zastava Auto iz Kragujevca i Zastava Specijalni Automobili iz Sombora predstavila su 20. oktobra 2007. godine vozila Zastavu 10 i Floridu Max Trafik Poly s pogonom na komprimovani prirodni gas.

Rukovodilac naučno-istraživačkog rada u institutu Fabrike automobila Milan Milovanović izjavio je da je fabrika Zastava auto spremna za proizvodnju vozila Zastava 10 sa pogonom na komprimovani prirodni gas i naglasio da su završena prva eksperimentalna vozila.

Milovanović je rekao da vozila sa pogonom na KPG imaju velike prednosti i naglasio da se njegovim korišćenjem troškovi za gorivo smanjuju na samo četvrtinu u odnosu na benzin. Komercijalna prodaja ovog modela počeće u zavisnosti od interesovanja kupaca, a ugradnja KPG uređaja košta košta 1.600 evra.


šumadinci proširuju ponudu novim modelom Zastava 10 Van, tj. dostavnom verzijom popularne „desetke“.

Nakon odabira željene opreme i boje vozila, kupac popunjava zahtev na osnovu kojeg se putnička varijanta preuređuje u privrednu. Kompletan posao traje dva ili tri dana u zavisnosti od stepena prepravke (odnosno specifičnih zahteva naručioca), a prilikom isporuke kupac dobija svu neophodnu dokumentaciju za registraciju i povraćaj PDV-a (za pravna lica).

Početna cena Zastave 10 Van je 6.990 evra. Osnovna varijanta opremljena je servo uređajem sa „City“ modom, koji znatno olakšava manevrisanje u gradskim uslovima vožnje.


31. oktobra 2007. prestižni britanski časopis Autocar pohvalio je Zastavu kao „jednog od lidera auto industrije nove Evrope“.

Sledi prevod kompletnog teksta:



Početkom novembra je objavljeno da će tender za prodaju Fabrike automobila Zastava biti raspisan u decembru. Generalni direktor Grupe Zastava Vozila, Zoran Radojević, izjavio je da se u Zastavi gotovo danonoćno radi na kompletiranju tenderske dokumentacije.

Na pripremi tenderske dokumentacije za privatizaciju Fabrike automobila zajednički rade ljudi iz Agencije za privatizaciju, stručnjaci konsultantske firme Citadel i Zastavine stručne službe.

„Ne bih da prejudiciram, ali očekujem da će se na tender javiti više inostranih kompanija,“ istekao je Radojević.

„Treba, takode, podsetiti da Zastava ima petogodišnje ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji sa GM-om i „Fijatom“. Ti ugovori će takođe činiti sastavni deo tenderske dokumentacije za prodaju Fabrike automobila“.

Prema njegovim rečima, u tendersku dokumentaciju treba da uđe i proizvodnja novog automobila, kao i obaveza partnera da investira najmanje 157 miliona evra, koliko je potrebno za novi model.


Bilo je planirano da austrijska kompanija na platformi nekog od poznatih proizvođača napravi nadgradnju za novi automobil koji bi se proizvodio u Kragujevcu. U novembru 2007. je objavljeno da je menadžment austrijske firme posle nekoliko dolazaka u „Zastavu“ zatražio je od Agencije za privatizaciju da pomeri datum raspisivanja tendera, sa obrazloženjem da je do 15. decembra ostalo veoma malo vremena da bi se kvalitetno pripremili.


Na Sajmu automobila otvoren u Kragujevcu 15. novembra 2007. godine, modeli iz osnovnog programa Fabrike automobila prodavali su se s popustom od 10%, dok je Zastava 10 bila jeftinija za 12%.


Zastava je već dostavila kompletnu dokumentaciju Agenciji za privatizaciju, kao prvu reakciju poslovodstva na decembarsku najavu ministra Mlađana Dinkića da će tender za prodaju biti raspisan do kraja meseca.

„Dalje sve zavisi od Agencije, resornog ministarstva i potencijalnih kupaca“, kaže Zoran Radojević, generalni direktor „Zastave Vozila“, u čijem je sastavu i fabrika kamiona.

„Posle višegodišnje agonije, Zastava je stala na noge i postala daleko atraktivnija za budućeg kupca“.

Mlađan Dinkić je istakao da će rok za izražavanje zainteresovanosti potencijalnih kupaca biti tri meseca, a rok za dostavljanje ponuda kraj maja 2008. godine. Prema njegovim rečima, taj rok biće nešto duži zbog predstojećih božićnih i novogodišnjih praznika.

Dinkić je istakao da je u minulom periodu o privatizaciji „Zastave“ razgovarao sa mnogim proizvođačima automobila u svetu i izrazio očekivanje da će ovaj tender biti uspešan. „Naša odluka je da onome ko izgubi na ovom tenderu ponudimo da izgradi novu fabriku automobila u Srbiji“, rekao je Dinkić. On je rekao da očekuje da će sledeće godine biti rešen problem automobilske industrije u Srbiji i da će, osim izvoza delova, Srbija dobiti mogućnost da bez carina izvozi i automobile na rusko tržište.

Fabrika je oslobođena dugova. U novu automatizovanu liniju uloženo je gotovo 15 miliona evra. Potpisana su dva značajna ugovora sa „Fijatom“ i GM-om. Značajno je smanjen broj zaposlenih.

Fabrika automobila, bar na prvom tenderu, biće ponuđena u celosti: „Karoserija“, „Lakirnica“, „Preseraj“, „Institut za automobile“ i „Zastava auto“, koja se bavi proizvodnjom i distribucijom „Zastave 10“. Još je neizvesno da li će u tender ući i „Zastava AGM“, preduzeće za montažu i prodaju „Astre“. Bilo je i predloga da se izostave profitni centri „Mehanička obrada“ i „Preseraj“, te da dobiju status kooperanata.

Izvoz „Zastavine“ fabrike „Mehanička obrada“ u narednoj godini trebalo bi da dostigne 6.5 miliona evra. Reč je o izvozu delova za petostepeni menjač za potrebe ruskog proizvođača automobila VAZ. Potpisani su predugovori, a očekuje se i skoro potpisivanje konačnog ugovora za izvoz delova, vrednog 3.5 miliona evra. Taj izvozni aranžman trebalo bi da se realizuje od juna 2008. do kraja 2009. godine.

Inače, „Mehanička obrada“ već tri godine izvozi delove za potrebe ruske auto-industrije, a godišnji obim posla bio je 1.6 miliona evra.


Krajem decembra 2007, agencija za privatizaciju pokrenula je predtenderski postupak za prodaju.

U javnom pozivu Agencije za privatizaciju Srbije pozivaju se svi zainteresovani kupci da preliminarno posete Sobe sa podacima i dodaje da će na prodaju biti ponuđeno 87,2 odsto društvenog kapitala i udeo od 11,8 odsto Fonda za razvoj. Preostalih 0,9 odsto kapitala je u vlasništvu malih akcionara.

Javni poziv predstavlja početak tenderske prodaje „Zastave“ i omogućava svim zainteresovanim kupcima uvid u dokumentaciju i prikupljanje informacija, posle čega će u aprilu početi tenderska prodaja tog preduzeća i objavljen tender. Tada će moći da se kupi i tenderska dokumentacija.

U pozivu se navodi da će preliminarne posete Sobama sa podacima trajati od 14. januara do 31. marta 2008. godine, a pristup će imati samo kvalifikovani ponuđači, odnosno preduzeća koje se bave proizvodnjom automobila najmanje poslednje tri godine i imaju poslovni prihod od namanje pola milijarde evra u 2006. godini.

Pristup podacima će biti omogućen i svim finansijskim investitorima koji posluju najmanje poslednje tri godine, čija je osnovna delatnost investiranje i obuhvata investicione kompanije, zajedničke fondove, osiguravajuća društva, penzione fondove i investicione banke, a ima aktivu najmanje dve milijarde evra u prošloj godini.

Pristup „Sobama sa podacima“ imaće i konzorcijumi, u kojoj kompanija sa učešćem većim od 51 odsto ispunjava jedan od ta dva uslova.

Rok za podnošenje zahteva za učešće u pregledu dokumentacije je 20. mart 2008, a učešće u preliminarim posetama Sobama sa podacima neće ni u kom pogledu, osim čuvanja poverljivih podataka, biti obavezujuće za potencijalne ponuđače.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da veruje da će se na tender za prodaju Zastava automobila javiti bar dve svetske kompanije. On je ponovio da će onaj ko izgubi na tenderu, ukoliko zaista bude zainteresovan za automobilsku industriju, moći da napravi još jednu fabriku.

„Naš cilj je fabrika dobije dobrog vlasnika, a ako bude više zainteresovanih svima ćemo omogućiti posebne mere za izgradnju fabrike da bi se što više ljudi zaposlilo“, rekao je Dinkić.

„Ovo je jedan malo modifikovan model tendera, a prava trka kreće od početka aprila do kraja maja“, kazao je on i dodao da do tada u saglasnosti sa sindikatima treba uraditi socijalni program.

Na pitanje koliko vredi imovina Zastave ministar nije odgovorio, ali je naglasio da su dugovanja fabrike oko 360 miliona evra. Od tog iznosa, samo dugovi državi iznose 340 miliona i država će ih otpisati u celini.

„Cena nije toliko bitna koliko to da se fabrika proda bez dugova, sa investicijama i podsticajnim merama“, rekao je Dinkić.

Dinkić je rekao i da je uveren da će automobilska industrija biti važan segment i za izvoz i za zapošljavanje i naglasio da 2008. godine počinje izgradnja dve nove „grinfild“ fabrike za auto delove.

„Ovde postoje kvalitetna radna snaga i tradicija i konačno je vreme da se napravi preokret u automobilskoj industriji Srbije“, kazao je on i dodao da na svetskom tržištu postoji ogromno interesovanje za proizvodnju auto komponenti u Srbiji.


Agencija za privatizaciju ponudiće 22. februara na licitaciji 99,2 odsto kapitala preduzeća „Zastava Specijalna Automobila“ iz Sombora, po početnoj ceni od 631,8 miliona dinara. Na prodaju se nudi 89,2 odsto društvenog kapitala i 9,7 odsto kapitala Fonda za razvoj, a investitor će biti obavezan da u roku od godinu dana od zaključenja ugovora o prodaji u preduzeće uloži 40 miliona dinara. Rok za podnošenje prijava za učešće na licitaciji je 13. februar, a depozit za učešće iznosi 63 miliona dinara.

Na licitaciji mogu učestvovati kompanije koja se najmanje poslednje tri godine bave proizvodnjom ili prometom drumskih vozila i u tom periodu ostvarila prihod od najmanje 10 miliona evra ostva. Pravo učešća imaju i konzorcijumi, ukoliko nosilac konzorcijuma ispunjava navedene uslove.


Fabrika „Zastava Automobili“ u 2008. godini proizvešće 18.600 automobila. Planom za iduću godinu, u kojoj bi privatizacija trebalo da bude završena, predviđena je proizvodnja 11.100 „Florida In“, „Korala In“ i „Skala 55“, što predstavlja osnovni program fabrike. Po licenci „Fijata“ planirana je i proizvodnja 6.000 „desetki“ i 1.500 vozila iz „Opelovog“ programa.

Prema ugovoru koji je Zastava potpisala sa „Dženeral motorsom“ proizvodnja automobila sa oznakom „Opel“, planirana je za poslednji kvartal 2008. godine. Do tada će sa ovim partnerom biti preciziran i model koji će se proizvoditi u pogonima kragujevačke fabrike.