Prednji pogon, poprečno postavljena pogonska grupa, stalno istraživanje maksimalnog iskorišćenja prostora namenjenog mehaničkim „organima“ u korist putničkog prostora, bili su baza na kojoj su realizovana vesanja „Zastavina“ vozila iz sedamdesetih godina.

U ovoj deceniji lansiran je model sa četvora vrata pod imenom 128, domaća verzija „Fijata“ 128 (prvog sedana sa prednjim pogonom, nezavisnim oslanjanjem na svim točkovima i dizajnom koji će zauvek izmeniti porodične automobile).

Prvi primerci su napustili proizvodnu liniju 16. maja 1971. godine. Zastava je predstavila automobil sa pogonom na prednjim točkovima čak 11 godina pre „Tojote“.

Inovativna rešenja primenjena kod modela 128 zauvek su promenila shvatanje porodičnog automobila – toliko je napredan i uticajan bio ovaj model, koji će Fiat proizvoditi sedamnaest godina a Zastava trideset i dve.

U magazinu Road & Track je napisano „Automobil sa odličnim kočnicama i izvanrednom upravljivošću“. Za razliku od kompaktnih vozila sa motorom smeštenim pozadi, kao što su Fiat 500, 600 i 900, Hillman Imp, Renault 8 i 10, Simca 1000 ili Volkswagen Buba, 128-ica je imala motor u prednjem delu.

Pored toga, imala je i prednji pogon za razliku od tadašnjih rivala kao što su Fiat 124 i 125, Ford Escort, Morris Minor, Opel Kadett i razni „Datsuni“ i „Tojote“.

Ni Fiat ni Zastava se više nisu vraćali na zadnji pogon.

Zastava 128 je dobila novi motor sa bregastom osovinom u glavi motora, a istovremeno je bila jedinstvena po tome što je bila prvi automobil sa nezavisnim MacPherson oslanjanjem i napred i pozadi.

Novitet nije bio napredan ne samo po voznim karakteristikama, pouzdanosti i živahnom motoru, već i po prostranosti kabine u odnosu na spoljne dimenzije, zbog čega su ga mnogi kopirali.


Nakon što je prvi primerak sišao sa linije, kragujevačkim inženjerima nije trebalo dugo da požele nešto da promene.

Nezavisno zadnje oslanjanje sa lisnatim oprugama obezbedilo je odlično ležanje na putu i efikasno iskorišćenje prostora, ali Zastavini inženjeri su imali ideju da stvore upotrebljivije vozilo.

Tako je nastao rođak pod imenom 101.

To je znatno praktičnija verzija sa petora vrata koju Fiat nikada nije imao u svojoj ponudi - počeo je da se proizvodi 15. oktobra 1971, tri godine pre nego što su stigli Fiat 128 3P i VW Golf, što je obezbedilo dobar nastup na tržištu Zapadne Evrope.


Zastava je 1973. proizvela 111.725 vozila, a novi dogovor sa Fijatom 1974. obezbedio je bližu saradnju na stranim tržištima.

Milioniti automobil marke Zastava proizveden je 15. decembra 1975. godine.

Do 1975. apetit jugoslovenskog tržišta dostigao je 300.000 jedinica godišnje, dok je oko 30.000 radnika 1977. dostiglo godišnju proizvodnju od 200.000 jedinica.

Maja 1978. broj putničkih automobila na jugoslovenskim putevima nadmašio je 2 miliona, uz oko 22.000 autobusa, 300.000 kamiona i drugih specijalnih vozila, kao i preko 350.000 traktora. Svaki osmi od 22 miliona Jugoslovena imao je neku vrstu transporta; svaka druga od 5.5 miliona jugoslovenskih porodica imala je svoj automobil ili neko drugo prevozno sredstvo.

Već 1978. cifra je skočila na 243.639, a 1979, kada je broj zaposlenih skočio na 40.000, iz fabrike je izašlo 255.000 automobila.

Zastava je dostigla obrt od oko 2.2 miliona dolara, sarađuje sa oko 200 kooperanata u Jugoslaviji, dok je oko 500.000 ljudi širom zemlje direktno ili indirektno uključeno u proizvodnju automobila marke Zastava.