čak i danas, mnogi u bivšoj Jugoslaviji misle da je 1300 najbolje „Zastavino“ vozilo svih vremena
Te davne 1960. proizvedeno je 13.719 automobila. Zastava je šezdesete godine prošlog veka započela tako što je model 1400 zamenila modelom 1100. Ovo vozilo, dizajnirano od strane Bertonea, neće proizvoditi samo Zastava i Fiat, već i nemački NSU Fiat i austrijski Steyr Fiat. Fiat 1100 je 1955. imao 36 KS; osnažen je na 40 KS do 1957. i, konačno, dobija 43 KS na samom svom kraju svog životnog veka 1966. godine.
Bio je dostupan i Fiat 1200 sa 55 KS, ali njegovo vreme nije dugo trajalo, pošto je 1970. godine Zastava 128 zasenila deceniju staru liniju uz pomoć 1100/1200.
Sa zadnjim pogonom, disk kočnicama na svim točkovima i do 72 konjske snage, elegantni „tristać“ je postao omiljeni jugoslovenski auto iz više klase.
Zastava 1300, poznatija kao „tristać“, proizvodila se od 1961. do tačno 20. decembra 1979. godine. Nove vlasnike je našlo 201.160 primeraka u verzijama sa motorima od 1.3 i 1.5 litara. čak i danas, mnogi u bivšoj Jugoslaviji misle da je 1300 najbolje „Zastavino“ vozilo svih vremena – zovu ga jugoslovenski Mercedes.
Zastava 1300 i 1500:
„Jugoslovenski Mercedes“ (detaljno) 
Length: 4,030 mm. Width: 1,545 mm. Height: 1,365 mm. Wheelbase: 2,425 mm. Curb weight: 960 kg. The heart of the Zastava 1500 was transplanted to create the Zastava 125PZ (below)
Tristać je svakako privlačio pažnju; pre svega jer je, neosporno, bio lep, elegantan automobil. Slobodno se može reći da je stil „tristaća“ bio prilično konzervativan, što mu nikako nije bila mana, naprotiv.
Auto je bio prava tehnička bombona, pošto je na testovima redovno pobeđivao BMW 1500. časopis „Auto Motor und Sport“ proglasio ga je „trenutno najboljom sportskom limuzinom u klasi“.
Modeli 1300 (milletrecciento na italijanskom) i 1500, čiji su dizajneri očigledno našli inspiraciju u američkoj limuzini Chevrolet Corvair, bili su zastavini porodični automobili za šezdesete i sedamdesete.
Koristili su napred uzdužno postavljen motor koji je pokretao zadnje točkove, preko četverostepenog menjača.
Motori od 1,295 ccm i 1,481 ccm u stvari su bili dve verzije jednog agregata različitog prečnika cilindra (72 i 77 mm).
Motor u 1300 razvijao je 65 KS pri 5.200 o/min, a u 1500 ne mnogo više - 72 KS pri 5.200 o/min, ali je mogao da postigne maksimalnu brzinu od 155 km/h.
Sedamdesetih godina, Zastava je podigla nivo opreme i dodala u ponudu DeLuxe i 1300E verzije.
Platforma od 1300/1500 bila je korišćena i za Polski-Fiat 125p, koji je sklapala poljska kompanija FSO od „Zastavinih“ komponenti. Konkretnije, 125p je nastao kombinovanjem karoserije modela Fiat 125 sa mehanikom (motori, menjači i oslanjanje) od 1300 i 1500.
Na tadašnjem jugoslovenskom tržištu 125p je bio poznat kao Zastava 125PZ. Sa međuosovinskim rastojanjem većim za 80 mm, bio je duži od modela 1500, težio je 970 kg, dok je maksimalna brzina bila identična kao kod 1500 – 155 km/h.
Kapacitet je 1968. proširen na 50.000 vozila godišnje
Nova fabrika, kapaciteta 27.000 vozila godišnje, počela je da radi 1962. godine.
„Zastavin“ izvoz je zvanično počeo 1965, sa 6.000 automobila poslatih u Poljsku. Zastava je blisko sarađivala i sa ruskom „Ladom“. Domaći proizvođač je 1967. proizveo čak 52.000 automobila i kamiona.
Uporedo sa proizvodnjom 53.493 automobila 1968. godine, uz $10 miliona učešća „Fijatovog“ kapitala i domaćeg kredita, prošireni su proizvodni kapaciteti na 85.000 vozila godišnje, uz plan da se dostigne čak 130.000 jedinica godišnje u narednih pet godina.
Time je završena prva faza programa razvitka Fabrike automobila. Tada su „Zavodi Crvena Zastava“ imali sedam fabrika - pet u Kragujevcu i po jednu u Makedoniji i na Kosovu.
Godine 1969. „Zastava kamioni“ odvaja se od „Zastava automobila“, nakon čega počinje proizvodnja italijanskih Om kamiona nosivosti između 2.5 i 4 tone.
Danas ova kompanija (
www.zastava-kamioni.co.yu) isporučuje vozila nastala u bliskoj saradnji sa italijanskim „Ivekom“.