Zastava je danas sigurna u jednu stvar. U svoju budunost ...

Sto trideset kilometara jugoistono od Beograda nalazi se Kragujevac, postavljen na desnu obalu reke Lepenice. Nekada zvan „srpski Detroit“, Kragujevac je najpoznatiji upravo kao dom Grupacije Zastava, najstarije industrijsko preduzee u Srbiji, ponosa bivše Jugoslavije i poslednjeg nezavisnog proizvoaa automobila u regionu.

eška škoda je ve dugo pod kontrolom grupacije Volkswagen. Rumunska Dacia posluje kao deo Renoa. Sa druge strane, Zastava Automobili nezavisno nastavlja dalje, sa posveenošcu koja e 26. avgusta 2008. dovesti do proslave 55. godišnjice rada.

Proizvedeno je preko 4 miliona vozila

1953. godine Fiat je izabran kao partner domaem proizvoau. Ostalo pripada istoriji. Do juna 2005. proizvedeno je preko 4 miliona vozila i izvezeno preko 700.000 u ak 74 zemlje.

Danas, Zastava planira da proizvede 18.600 automobila tokom 2008. godine.

Godišnja produkcija je dramatino redukovana u odnosu na period od pre dve decenije, kada je iz pogona izlazilo i do dvanaest puta više vozila, pri emu je i u petogodišnjem ugovoru izvezen 145.511 primerak modela Yugo u Sjedinjene Amerike Drave.

Kragujevani i njihova mrea kooperenata širom Jugoslavije su esto predstavljali znaajne novine u razvoju jugoslovenske automobilske industrije. Saradnja sa „Fijatom“ je „Zastavi“ garantovala tehniki uspeh. „Tristaa“ je nemaki asopis Auto Motor und Sport proglasio „trenutno najboljom sportskom limuzinom u klasi“, nakon što je na testovima redovno pobeivao BMW-a 1500.

Neki e reci da se „Zastavin“ uspeh zasnivao na injenici da su se u Jugoslaviji plaale dabine od 41% na uvozna kola, te su domai automobili automatski bili i najjeftiniji. Ali „Zastavini“ modeli su bili i neuporedivo jeftiniji od „VW Golfa“ koji se sklapao u Sarajevu i raznih „Citroena“ i „Renoa“ iz Slovenije.

Povoljne nabavne cene i jeftinog odravanja, „Zastavini“ automobili su bili daleko ispred vozila iz Istonog Bloka kao što su Lada, Moskvich, škoda, Trabant i Wartburg, a bili su ak u stanju da odre poneku lekciju i rivalima sa Zapada i „Japancima“.

Pogon na prednjim tockovima - još 1971. godine

Zastava je koristila pogon na prednjim tockovima još 1971. godine, znatno pre nego što su japanski proizvoai usvojili ovu koncepciju.

Kada su „Zastavini“ inenjeri razvili novi model 101, vrlo upotrebljiv zbog svog hebek zadnjeg dela, baziran na „Fijatovoj“ 128-ici, novitet se prodavao toliko dobro da su se u „Fijatu“ sigurno pitali zašto oni nisu ranije razmatrali takvu ideju. „Stojadin“ (ili „kec“) je zahvaljujui petim vratima bio praktiniji od „Fijatove“ „osmice“ i predstavljao je šansu za izvoz u zapadno-evropske zemalje.

Pojava „Juga“ u Americi osamdesetih godina je bio ekonomski napredak svetskog znaaja na polju malih vozila u toj zemlji, kako su u septembru 2007. i navele amerike novine USA Today. Setimo se da je Yugo naterao General Motors da prodaje Suzuki Swift kao Chevrolet Sprint, dok je Ford napravio malu „Festivu“ od korejske verzije „Mazde“ 121.

Do 1991. moglo je slobodno da se kae da je Yugo solidno traen automobil na svetskom trištu. U „Zastavi“ su se nadali da e uskoro lansirati itavu liniju novih proizvoda, predvoenih „Floridom“ (1988). Teilo se prisustvu na veim trištima svih šest kontinenata. Planirao se i rast proizvodnje od najmanje 50% godišnje.

Posle 145.511 prodatih „Jugia“ u Americi, rat je „Zastavi“ oteo šansu za razvoj imida koji bi joj nova Florida sigurno donela. Ali je Yugo ipak otvorio vrata na amerikom trištu korejskim kompanijama Hyundai i Kia – one su 1985. godine stajale sa strane, paljivo pratei šta e se desiti sa kragujevakim „mališanom“.

Raspad Jugoslavije sve je zaustavio. Usledilo je vrlo teških 15 godina.

Uprkos gubitku amerikog trišta sredinom 1991. godine zbog poetka rata i nestanku nekoliko kljunih snabdevaa, Zastava uspeva da odri proizvodnju za domae kupce. Tokom bombardovanja od strane NATO snaga, Zastava postaje legitimna meta. Zaposleni su pravili ivi štit kako bi sauvali svoja radna mesta od uništenja.

Iako je ranjeno 160 ljudi i uništeno 160.000 kvadratnih metara radnog prostora tokom dve noi bombardovanja, napori Kragujevana su urodili plodom. Prilagodljiva svim nedaama kao i uvek, Zastava je u prvoj polovini 2000. godine proizvela 8.800 automobila, samo godinu dana nakon ataka NATO aviona, i 15.000 tokom cele godine. Pritom, izvezeno je ak 4.000 vozila.

Zastava je tokom 2005. godine, borei se protiv jake inostrane konkurencije, zauzela 35% srpskog trišta.

Kapacitet za 60.000 automobila godišnje

Danas, ova kompanija je zadrala sposobnost da proizvede 60.000 automobila godišnje. Akcenat se i dalje stavlja na pristupanost.

Skala 55 (najjeftiniji etvorotockaš iz Kragujevca) je drugi najpristupaniji automobil na svetu.
Koral In je etvrti.
Florida In je osmi.
Zastava 10 nije daleko od petnaestog.

Po tradiciji duoj od pedeset godina, Zastava ini automobil dostupnim. Ime Zastava oznaava proizvoaa pristupanih, trajnih automobila ija je cena ispod 10.000 evra sa relativno lakim odravanje i istinskom isplativošu.

Imamo znanje, trud, tradiciju i trište. Verujmo u budunost

Trenutno ne postoji kompanija koja na takav nain simbolizuje srpski industrijski potencijal. Automobili Zastava su najprisutniji na našim ulicama, uz najnie cene za novi automobil, kao i uz najnie troškove odravanja.

Jasno je da se 15 godina teškoa ne mogu tek tako ignorisati. Ono što moe da nas raduje je da prodaja modela Zastava 10 je zapoela polovinom marta 2006, i do kraja 2007. godine kupcima je isporueno preko 9,000 vozila. „Desetka“ je sve prisutnija na našim putevima.

Od juna 2007. godine nova Zastava 10, koja ispunjava Euro 4 standard, silazi sa trake u Kragujevcu. Da se podsetimo, tu traku je prestini britanski asopis „Autokar“ pohvalio kao najmoderniju u regionu, dodajui da je kvalitet nove „desetke“ bolji od originalnog „Fijata“ zahvaljujui savremenijim alatima.

Vredi se setiti da danas, kada su Britanci odavno odustali od svoje auto industrije, ona je propala. Meutim, Japanci nastavljaju da ulau u svoje pogone. Francuska je nedavno objavila da e investirati 400 miliona evra samo da bi obezbedila zapošljavanje za radnike „Peo-Citroena“ koji nee biti potrebni posle 2008. godine. Francuska vlada je i obeala 200 miliona evra za razvoj hibridnih automobila.

„Zastavini“ automobili su najkompleksniji proizvod naše privrede i pokretanje auto industrije u Srbiji predstavlja najvei potsticaj za razvoj cele industrije. Dug zemlje je u 2006. godini dostigao 5,36 milijardi evra, 11 odsto više nego 2005. godine. Godišnji dug Srbije nikad nije bio ispod 2 milijarde evra, a u zadnjih petnaest godina, najvei deo duga je potrošen na potrošaku robu umesto za razvoj. Znaajan odliv deviza predstavlja solidan problem za ekonomiju koja se tek nedavno stabilizovala. Polovnjaci iz uvoza preplavljuju Srbiju, stiui legalnim i (još uvek) ilegalnim putevima. Vozai u Srbiji preplauju evropski „otpad“ sa skidanom kilometraom, pri emu je veliki broj automobila havarisan pa popravljan ili korišen kao slubeno vozilo, što znai enorman broj preenih kilometara i vrlo malo panje od strane mnogobrojnih „šofera“.

Kao najstariji industriji kompleks u Srbiji, Zastava je imala – i imae – vanu ulogu u smanjenju našeg duga, pogotovo kada se radi o novom domaem proizvodu u odnosu na polovni uvezen. Plan za izvoz „Zastave 10“ je jednako bitan.

Na Kragujevanima je da dokau da ele i mogu da naprave vozilo koje je uz pristupanu cenu u stanju da zadovolji kriterijume savremenog kupca.

Mi smo uvereni u svetlu budunost koja je pred nama. Da parafraziramo popularan „Fijatov“ slogan nastao pre par decenija: preko 4 miliona kupaca u bivšoj Jugoslaviji i širom Evrope, i 145.511 Amerikanac - nisu valjda svi oni pogrešili!

O sajtu

Sve je uraeno kako bi sadraj ovog materijala bio ispravan i sa najnovijim podacima na dan lansiranja portala.

Za kontakt informacije, kliknite ovde.


(C) 2007-2008, Miroslav Pai & Dragan Romevi. All rights reserved/ sva prava zadržana.
srpski english
Prijateljski servis
Lako odravanje
Istinski isplativo